Dosta onih koje znam misle da je Bukovski perverzna bitanga koji je učinio svetu veliku uslugu kada je umro 1994. godine. Upadao sam u kilometarske rasprave pokušavajući da ih ubedim da greše, jer ko je jednom pročitao ''Pesme poslednje zemaljske noći'' shvatiće da nešto ''ne štima''. I zaista, velika zabluda je u pitanju. Da naš ministar prosvete ima malo kreativnosti, uvrstio bi Bukovskog u redovnu lektiru za osmi razred. To bi više promenilo geo-političku situaciju na Balkanu nego preterana post-petooktobarska euforija ili pak smrt druga tita (primećujete da sam napravio gramatičku grešku i napisao malo ''t'').

Evo nekoliko stvari od ovog tipa, koji je u Americi poznatiji kao pesnik a kod nas kao neko ko je napisao ''onog odvratnog Bludnog sina'':

 

 

 

HEJ, DOLI                                                                                              povratak nazad

VELIKI SKOT SA SABLJOM

BORODIN

 

 

 

 

 

 

 

HEJ, DOLI                                                                                     

 

ostavila me pre pet nedelja i otišla u Jutu.

ja bar mislim da je otišla.

pre neki dan izašao sam da joj pošaljem pismo

i ugledao je na autobuskoj stanici,

njena je to kosa bila

otpozadi

i sve je ponovo prokuvalo u meni

hitro sam prišao da joj vidim lice –

neka druga. bubuljice, prćast nos, zelenkaste oči –

ništa,ništa.

 

onda sam bio na Zapadnoj aveniji

iz bara u bar

i ponovo je video ispred sebe.

one tesne farmerke, znao sam to dupe,

i opet kosa

i taj hod,

stigao sam je i pogledao –

indijanski nos, plave oči, žablja usta –

ništa, ništa, ništa.

 

zatim ta devojka u baru, svirala je klavir,

nije to bila ona, ali kad joj je kosa na trenutak

pala na određen način,

bila je.a kosa je bila iste dužine

i usne su bile slične ali ne iste i

videla je da je gledam dok peva, bio sam pijan,

naravno, to je pomoglo zabludi, pa je

rekla: želite li nešto posebno da čujete?

Doli, rekoh, i zapevala je:

 

      Hej Doli...

 

baš sam pogledao i eto nje na drugoj strani ulice.

izašla je iz zgrade prekoputa s nekim

plavokosim tipom, imala je naočare za sunce

i pomislio sam: šta li radi tamo na ulici

s tim naočarima, a ona mi se nasmešila kroz prozor

ali nije mahnula, ušla je u kola s

tipom, nov automobil, mali i creven, skup,

odvezli su se ka zapadu i siguran sam da je ovog puta

bila ona.

 

 

 

VELIKI SKOT SA SABLJOM 

 

eto, otišao sam na šišanje, dan je bio savršen

dok mi nisu pokazali – mislim, sedeo sam

čekajući da dođe red na mene i uzeo časopis –

klasika: žene s ispalim sisama, itd., a onda sam

okrenuo list i tu su bile fotografije

nekih azijata na polju, tu je bio taj

veliki skot sa sabljom – u tekstu ispod slike

pisalo je da ima jak zamah, izuzetnu snagu,

slika je pokazivala kako se priprema s tom sabljom i

video se jedan azijat kako kleči zatvorenih očiju,

a onda – ZIP! – klečao je bez glave i

video se samo vrat iz koga nije još ni krv šiknula,

odvajanje je bilo do te mere kratko, i još

snimaka odsecanja glava, a onda fotografija tih glava

koje leže na zemlji bez tela dok ih sunce

obasjava. glave su i dalje izgledale žive

kao da nisu prihvatile smrt, a berberin je rekao:

                                                           sledeći!

pa sam ustao i seo na stolicu, a moja je glava još bila tu

i njegova glava rekla je mojoj glavi:

                                                   kako hoćete?

                                             a ja rekao: srednje.

delovao mi je kao dobar osećajan tip

i dobro je bilo

biti uz dobre osećajne tipove

i hteo sam da ga pitam za glave

ali pomislio sam da bi ga to uznemirilo

ili mu čak dalo neke ideje

ili bi možda rekao nešto što uopšte ne bi

pomoglo

pa sam ćutao.

 

slušao sam kako mi šiša kosu

i počeo je da priča o svojoj bebi

i pokušao sam da se usredsredim na

njegovu bebu, to je delovalo

vrlo zdravo i razumno

ali sam i dalje mislio o

glavama.

 

kad je završio šišanje

okrenuo je stolicu da bih se video u

ogledalu. glava mi je još bila tu.

 

odlično, rekao sam i digao se, platio i dao mu

napojnicu.

 

izašao sam na ulicu i neka žena je prošla i imala je

glavu i svi ljudi u automobilima imali su

glave.

 

Bolje da se usredsredim na sise, pomislio sam,

to je daleko bolje, kad onako ispadnu, ili

magične predivne noge, seks je u suštini

mnogo dobra stvar, ali dan mi je već bio pokvaren,

ostalo je da prespavam noć da bih se otarasio glava.

užasno je bilo biti ljudsko biće, toliko toga se

dešavalo.

 

video sam moju glavu u staklu izloga

video sam njen odraz

i moja je glava imala cigaretu u sebi

moja je glava izgledala umorno i tužno

nije se smejala s novom

frizurom.

 

onda je glava

nestala

i hodao sam dalje

pored kuća prepunih nameštaja i mačaka i

kerova i ljudi

imali su sreće i

bacio sam cigaru

u slivnik

gledao je kako gori na asfaltu

crvena i bela, s tračkom dima,

a sunce je baš

prijalo.